Post by nikica on Jun 26, 2015 13:29:18 GMT 1
Mislim da je sve pocelo krajem 2012. Tata je dobio otkaz, majka pala u duboku depresiju. On je sve vise pusio, inace je pusac 30-35godina i radio je kao gradjevinski radnik.
Pocetkom 2013 odlucio je da odradi sistematski, sve je bilo u redu, sem pluca. Videla se neka flekica pa je poslat na skener. Posle skenera odradio je bronhoskopiju. Nalaz je bio uredan, zakazana kontrola za 3 meseca. Poceo je da kaslje u medjuvremenu.
Sledeca kontrola- fleka se uvecala, bronhoskopija u redu. Kontrola za 6 meseci, dobio inhalatore i prestao da kaslje.
Kotrola- fleka poprilicno veca, izgubio dosta na kilazi. Bronhoskopski nalaz uredan.
Poslednja bronhoskopija u decembru 2013, promenio doktora, doktor vidno iznerviran sto nisu uspeli da uzmu dobar isecak: " pa kako ga nije videla, evo ja ga vidim!"
Bronhoskopski nalaz stigao pocetkom januara 2014- ca microcellulare. Šok!
Na rtg snimku pluca vidi se samo desno plucno krilo, kasnije smo doznali da je levo bilo puno vode.
Ja sam plakala svakodnevno 2 nedelje, a on me tesio: " mico(tako me je zvao) pa to se leci, nije to nista"...
Zakazana hemoterapija krajem januara, malo pre toga odemo po misljenje drugog doktora. On po snimcima kaze " klinicka slika se ne podudara sa stanjem bolesnika. Mikrocelularni te uzme za 3 meseca. Da si odmah nakon prvog rtga dosao kod mene mogao sam da te izlecim". Dao mu je 2 meseca zivota.
Uzeli smo razne pripravke (ganoderma lucidym, cordyceps, sok od psenicnih klica, kapi koprive.. ma sve za sta smo culi). On je poceo dosta da jede. ODvela sam ga kod psihologa na odvikavanje od pusenja, posle prve psihoterapije je ostavio duvan. Vise ga nije podnosio.
Krenuo na hemioterapije, odlicno podneo svaku, sam se odvozio i vracao u susedni grad, ugojio se dosta kilograma. Par puta odlagana zbog krvne slike. Posle 4.ciklusa rtg pluca iznenadjunuc. Vidi se vise od pola plucnog krila. Bas smo bili srecni. Brat se ozenio pred 6.ciklus ht, tata se veselio, nazdravljao sa gostima sokom od svekle
)
Posle 6. ciklusa nasledio je šok, celo levo plucno krilo providno na rtg. Atelektaza i voda. Poceo sa zracenjem. Doktori su rekli da bi ta voda trebala da otekne od zracenja, medjutim nista se nije desilo. Zavrsio je sa zracenjem u oktobru 2014. delovao je jako iscrpljeno.
Od pocetka godine nije imao nikakvih zdravstvenih smetnji i problema. Kosa mu se proredila i posedela, i dobio je vise bora na licu. Normalno je obavljao svakodnevne aktivnosti, radio u plasteniku, po dvoristu, sekao drva koliko je mogao.
U novembru sam uspela da nadjem ulje od kanabisa! Poceo je odmah da ga koristi. Super mu je bilo kao i do tada.
Skener u januaru 2015, doktori zadovoljni, uz abdomena cist, skener glave u redu, desno plucno krilo ima malih promena od zracenja, ali nista znacajno. Levo plucno krilo, atelektaza, a tumora nema. Ah, neopisiva sreca!!! U februaru je poceo da kaslje pa je prestao da koristi ulje od kanabisa, mislio je da mu ono smeta i tera na kasalj. Poceli bolovi u plecki. Snimao pluca i vrat/ledja. Sve u redu. Smirio se kasalj posle nekog vremena. 13.03. Napunio 57. godina. Sutradan sam ga vodila u hitnu, imao gusenje! Dobio neku injekciju i kiseonik, bilo mu super posle toga. Dobio trodon za bolove. Opet poceo uzasan kasalj, nije mogao ni da spava od njega, poceo da ide na inhalacije i kasalj se poprilicno smirio. U aprilu pocele noge da mu se nadimaju. Isao kod interniste i dobio lekove za izbacivanje vode koji nisu delovali. Otisao na kontrolu, uz abdomena super, krvna slika u granicama normale, desno plucno krilo dobro, levo atelektaza. Za nalazom kardiologa da se javi konzilijumu. Nedelju dana kasnije konzilijum mu kaze da ode kod kardiologa, da oni ne smeju da mu daju vise terapija, da je isprimao sta je trebao. Napisu u izvestaju lecenje simptomatskom terapijom u nadleznom domu zdravlja! 3 dana kasnije zadrze ga u bolnici. Doktorka mi kaze da su ga onkolozi otpisali, ja ne prihvatam! Tati bilo super, nema gusenja, noge malo bolje, i tako 2 nedelje. Povremeno bi mu skocila temperatura, jedino sto ga je teralo na povracanje a nista ne bi povratio. Jurimo za jos misljenja sta bi to moglo da bude, svuda isti odgovori: "nazalost medicina tu ne moze vise nista", naravno da nisam prihvatila takvu glupost, kakvo umiranje kad mu je super, ima malih smetnji ali normalno funkcionise. Za te 2 nedelje nije ga pregledao niko, jer su ga smestili na odeljenje za "otpisane" pacijente. Albumin mu je bio nesto nizi. Izlazio kuci iz bolnice za vikend, sedeo sa gostima, obilazio imanje.
Pocela sam da shvatam da su sve te zdravstvene smetnje koje mi nisu bile logicne, i za koje sam pokusavala sama da nadjem resenje, u stvari rak( sto su mi doktori svo vreme i naglasavali)
Kriza. Gusenje. 2 dana na kiseoniku, ne moze sam da jede, ne moze da ustaje. Odem kod kardiologa privatno, objasnim situaciju, ona nazove bolnicu odmah da ga dezurni kardiolog pregleda. Sutradan mu bilo bolje, mogao bez kiseonika. Izasao kuci, opet gusenje. vratili ga u bolnicu 2. dan. Posle par dana posalju ga u kc na izvlacenje vode. Izvadili su mu 1,2l vode iz pluca. vrate ga, i dalje lose. Svaki dan mu je bilo gore. Posto mu je bilo najlakse za disanje da lezi na levoj strani, sva mu voda spala na tu stranu. Lice mu oteklo, zatvorilo mu se oko od otoka, trbuh, noga...strasno je izgledao tad. 24h na kiseoniku pojacan do kraja. Nije mogao da se krece, nije mogao da jede sam, tesko mu je bilo da guta. Radili mu uz srca i posalju hitno na lecenje na kc, zbog pretnje od tamponade. Kc je inace u susednom gradu, treba oko sat vremena putovanja do tamo, tamo je i ht i zracenje primao. Bio je u urgentnom 3 dana. Ja sam bila 2 dana tamo, i 2.dan su mi dozvolili da udjem da ga vidim. Jao kako sam bila srecna izljubila sam ga po celom licu, a on bas lepo izgledao, spali mu svi otoci sa tela, jedino sto je imao dren. Izgledao je iscrpljeno i slabije je pricao, ali verovatno je bilo naporno sve to pregurati. Izvadili su mu vodu iz pluca i oko srca. Sutradan su nam rekli da je u stabilnom stanju i da moze da se vrati u nasu bolnicu.
Vratili su ga oko 18h. Majka je bila sa njim do 21:30. Lepo je jeo i pio dosta vode. Javio se tetki, posto se spremala na put. I samo je zagrlio majku i rekao " jao Caki kako boli". Ona mu je rekla da se ne plasi i da ce mu sad biti bolje. Zaspao je, ona je dosla kuci. Ujutru su nam javili da je preminuo...
Pocetkom 2013 odlucio je da odradi sistematski, sve je bilo u redu, sem pluca. Videla se neka flekica pa je poslat na skener. Posle skenera odradio je bronhoskopiju. Nalaz je bio uredan, zakazana kontrola za 3 meseca. Poceo je da kaslje u medjuvremenu.
Sledeca kontrola- fleka se uvecala, bronhoskopija u redu. Kontrola za 6 meseci, dobio inhalatore i prestao da kaslje.
Kotrola- fleka poprilicno veca, izgubio dosta na kilazi. Bronhoskopski nalaz uredan.
Poslednja bronhoskopija u decembru 2013, promenio doktora, doktor vidno iznerviran sto nisu uspeli da uzmu dobar isecak: " pa kako ga nije videla, evo ja ga vidim!"
Bronhoskopski nalaz stigao pocetkom januara 2014- ca microcellulare. Šok!
Na rtg snimku pluca vidi se samo desno plucno krilo, kasnije smo doznali da je levo bilo puno vode.
Ja sam plakala svakodnevno 2 nedelje, a on me tesio: " mico(tako me je zvao) pa to se leci, nije to nista"...
Zakazana hemoterapija krajem januara, malo pre toga odemo po misljenje drugog doktora. On po snimcima kaze " klinicka slika se ne podudara sa stanjem bolesnika. Mikrocelularni te uzme za 3 meseca. Da si odmah nakon prvog rtga dosao kod mene mogao sam da te izlecim". Dao mu je 2 meseca zivota.
Uzeli smo razne pripravke (ganoderma lucidym, cordyceps, sok od psenicnih klica, kapi koprive.. ma sve za sta smo culi). On je poceo dosta da jede. ODvela sam ga kod psihologa na odvikavanje od pusenja, posle prve psihoterapije je ostavio duvan. Vise ga nije podnosio.
Krenuo na hemioterapije, odlicno podneo svaku, sam se odvozio i vracao u susedni grad, ugojio se dosta kilograma. Par puta odlagana zbog krvne slike. Posle 4.ciklusa rtg pluca iznenadjunuc. Vidi se vise od pola plucnog krila. Bas smo bili srecni. Brat se ozenio pred 6.ciklus ht, tata se veselio, nazdravljao sa gostima sokom od svekle
)Posle 6. ciklusa nasledio je šok, celo levo plucno krilo providno na rtg. Atelektaza i voda. Poceo sa zracenjem. Doktori su rekli da bi ta voda trebala da otekne od zracenja, medjutim nista se nije desilo. Zavrsio je sa zracenjem u oktobru 2014. delovao je jako iscrpljeno.
Od pocetka godine nije imao nikakvih zdravstvenih smetnji i problema. Kosa mu se proredila i posedela, i dobio je vise bora na licu. Normalno je obavljao svakodnevne aktivnosti, radio u plasteniku, po dvoristu, sekao drva koliko je mogao.
U novembru sam uspela da nadjem ulje od kanabisa! Poceo je odmah da ga koristi. Super mu je bilo kao i do tada.
Skener u januaru 2015, doktori zadovoljni, uz abdomena cist, skener glave u redu, desno plucno krilo ima malih promena od zracenja, ali nista znacajno. Levo plucno krilo, atelektaza, a tumora nema. Ah, neopisiva sreca!!! U februaru je poceo da kaslje pa je prestao da koristi ulje od kanabisa, mislio je da mu ono smeta i tera na kasalj. Poceli bolovi u plecki. Snimao pluca i vrat/ledja. Sve u redu. Smirio se kasalj posle nekog vremena. 13.03. Napunio 57. godina. Sutradan sam ga vodila u hitnu, imao gusenje! Dobio neku injekciju i kiseonik, bilo mu super posle toga. Dobio trodon za bolove. Opet poceo uzasan kasalj, nije mogao ni da spava od njega, poceo da ide na inhalacije i kasalj se poprilicno smirio. U aprilu pocele noge da mu se nadimaju. Isao kod interniste i dobio lekove za izbacivanje vode koji nisu delovali. Otisao na kontrolu, uz abdomena super, krvna slika u granicama normale, desno plucno krilo dobro, levo atelektaza. Za nalazom kardiologa da se javi konzilijumu. Nedelju dana kasnije konzilijum mu kaze da ode kod kardiologa, da oni ne smeju da mu daju vise terapija, da je isprimao sta je trebao. Napisu u izvestaju lecenje simptomatskom terapijom u nadleznom domu zdravlja! 3 dana kasnije zadrze ga u bolnici. Doktorka mi kaze da su ga onkolozi otpisali, ja ne prihvatam! Tati bilo super, nema gusenja, noge malo bolje, i tako 2 nedelje. Povremeno bi mu skocila temperatura, jedino sto ga je teralo na povracanje a nista ne bi povratio. Jurimo za jos misljenja sta bi to moglo da bude, svuda isti odgovori: "nazalost medicina tu ne moze vise nista", naravno da nisam prihvatila takvu glupost, kakvo umiranje kad mu je super, ima malih smetnji ali normalno funkcionise. Za te 2 nedelje nije ga pregledao niko, jer su ga smestili na odeljenje za "otpisane" pacijente. Albumin mu je bio nesto nizi. Izlazio kuci iz bolnice za vikend, sedeo sa gostima, obilazio imanje.
Pocela sam da shvatam da su sve te zdravstvene smetnje koje mi nisu bile logicne, i za koje sam pokusavala sama da nadjem resenje, u stvari rak( sto su mi doktori svo vreme i naglasavali)
Kriza. Gusenje. 2 dana na kiseoniku, ne moze sam da jede, ne moze da ustaje. Odem kod kardiologa privatno, objasnim situaciju, ona nazove bolnicu odmah da ga dezurni kardiolog pregleda. Sutradan mu bilo bolje, mogao bez kiseonika. Izasao kuci, opet gusenje. vratili ga u bolnicu 2. dan. Posle par dana posalju ga u kc na izvlacenje vode. Izvadili su mu 1,2l vode iz pluca. vrate ga, i dalje lose. Svaki dan mu je bilo gore. Posto mu je bilo najlakse za disanje da lezi na levoj strani, sva mu voda spala na tu stranu. Lice mu oteklo, zatvorilo mu se oko od otoka, trbuh, noga...strasno je izgledao tad. 24h na kiseoniku pojacan do kraja. Nije mogao da se krece, nije mogao da jede sam, tesko mu je bilo da guta. Radili mu uz srca i posalju hitno na lecenje na kc, zbog pretnje od tamponade. Kc je inace u susednom gradu, treba oko sat vremena putovanja do tamo, tamo je i ht i zracenje primao. Bio je u urgentnom 3 dana. Ja sam bila 2 dana tamo, i 2.dan su mi dozvolili da udjem da ga vidim. Jao kako sam bila srecna izljubila sam ga po celom licu, a on bas lepo izgledao, spali mu svi otoci sa tela, jedino sto je imao dren. Izgledao je iscrpljeno i slabije je pricao, ali verovatno je bilo naporno sve to pregurati. Izvadili su mu vodu iz pluca i oko srca. Sutradan su nam rekli da je u stabilnom stanju i da moze da se vrati u nasu bolnicu.
Vratili su ga oko 18h. Majka je bila sa njim do 21:30. Lepo je jeo i pio dosta vode. Javio se tetki, posto se spremala na put. I samo je zagrlio majku i rekao " jao Caki kako boli". Ona mu je rekla da se ne plasi i da ce mu sad biti bolje. Zaspao je, ona je dosla kuci. Ujutru su nam javili da je preminuo...
